Georgij Nazarov: Kako se najlakše ugojiti i oslabiti - II deo

400,00 RSD

Da li su Vam strije i celulit zaista neophodni? Da li Vam neredovna stolica zagorčava život? Zašto pilule za mršavljenje i dijete na „duže staze nisu efikasne? Šta sve stvara zagađenje u našem organizmu? Kako očistiti organizam od nepotrebnih masnoća, soli, celulita,…? Kako realno usavršiti svoju ishranu? Kako oblikovati svoje telo, zategnuti i podmladiti kožu i omogućiti dobru cirkulaciju? Kako zadržati postignuti rezultat?


Knjiga nudi odgovore na ova pitanja, kroz 6 važnih koraka:


Čišćenje i normalizacija rada debelog creva
Kako povratiti normalan obim želuca i creva?
Kako omogućiti stvaranje i održavanje zdrave crevne mikroflore?
Kako osloboditi organizam od viška nakupljenih soli?
Kako omogućiti kvalitetnu detoksikaciju organizma – Zašto je važno čistiti organizam?
Kako omogućiti bolje funkcionisanje jetre i žučne kese?
Kako povratiti normalan obim želuca i creva?


Donedavno rak želuca je bio veoma rasprostranjen među Japancima, zbog obilnog korišćenja dimljenih proizvoda u ishrani. Zahvaljujući usavršavanjima u ishrani i načinu života, Japanci su postali jedna od najdugovečnijih nacija.


Izbegavajte da idete u kupovinu prehrambenih namirnica praznog stomaka. Kada ste siti – kupićete mnogo realniju količinu hrane.
Osnovni razlozi zbog kojih dolazi do rastezanja želuca i creva, a time i uzimanja sve većih količina hrane, koje stvaraju sve kratkotrajniji osećaj sitosti, jesu sledeći:


Uzimanje hrane, siromašne esencijalnim i vitalnim sastojcima, npr. industrijski pripremljena hrana, neintegralna, pržena, dinstana, pogrešno kuvana, podgrevana, konzervirana…


Uzimanje hrane na nervnoj bazi
Pokušaj zadovoljenja želje za prekomernim gurmanskim uživanjima u hrani, koju organizam jednostavno ne može fiziološki da prati.
Uverenje da svaki put kada zaboli stomak ili se javi krčanje creva treba da uzimamo hranu. Logično bi bilo promisliti šta zapravo stvara bol i zbog čega se javlja krčanje, jer uzimanje hrane nikako ne može trajno pomoći. To što u nekim slučajevima pomaže da se trenutno ublaže simptomi, ne znači da pomaže u otklanjanju uzroka problema. Pogrešna navika nasilnog kljukanja dece “za tatu, mamu, babu“… ostavlja trajne štetne posledice.


Grickanje, kao i prečesti obroci ( ako se ne poštuje minimalna pauza nakon osnovnog obroka od 4 sata, a voćnog od ½ – 1 sata ), dovode do mešanja delimično prerađene i tek dospele hrane. Na taj način dolazi do dužeg zadržavanja hrane u organima za varenje. To stvara uslove za kvarenje pojedene hrane, kao i nadražaj i poremećaj u radu organa za varenje zbog neusklađenog načina lučenja sokova u njima.


Nekontrolisano i neosvešćeno jedenje, (kada jedemo uz nešto što nam odvlači pažnju od jela npr. čitanje, gledanje TV-a, mučan razgovor, vožnja automobilom uz istovremeno uzimanje hrane) , na mnogo načina ometa proces kvalitetnog varenja. U tom slučaju nemamo kontrolu nad količinom pojedene hrane, koju uglavnom koristimo mehanički. Predložio bih da tokom najmanje 2 meseca, vodite dnevnik ishrane, detaljno upisujući šta, kada i koliko ste pojeli i popili u toku dana i noći. Svakako, zapisujete odmah a ne prema sećanju koje ponekad hoće da nas izda.

Kao poslednji ali ne i najmanje važan razlog uzimanja prevelikih količina hrane, naveo bih prebrzo unošenje hrane. Da bi mozak registrovao sitost, treba da prođe oko 20 minuta od početka obroka. Prosečno vreme trajanja obroka je uglavnom mnogo kraće, a razvojem trenda fast food hrane, kao i bržeg načina života ( uglavnom pod sve većim opterećenjem ), ljudi jedu sve brže, bukvalno gutajući hranu. Da bi nam olakšali to gutanje i nekvalitetno jedenje, različite industrije i zanatlije prave hranu koja bukvalno ne mora da se žvaće, (npr.mekani beli hleb, kifle, pite, pice,… od belog brašna).

Za razliku od takve hrane, kada uzimamo kompaktne integralne proizvode (kao što je integralni hleb bez kvasca, koji se hiljadama godina koristi u ljudskoj ishrani ),oni zahtevaju dobro žvakanje, te mi stvaramo tečnu kašicu, koja se vrlo lako i brzo vari. Loše sažvakanu hranu teško je progutati, zato ljudi uobičajeno koriste tečnost uz obrok, čime još više otežavaju ili onemogućavaju varenje. Komadi na brzinu pojedene hrane duže vremena se zadržavaju u organima za varenje, često truleći, stvarajući konstantnu intoksikaciju organizma i ostavljajući obilne naslage na debelom crevu. Usvajanje hrane pojedene na takav način, jeste nepotpuno. Zato ni malo ne čudi što se nakon na brzinu pojedenog obroka ubrzo javlja želja za ponovnim, i tako u krug. Predložio bih da tokom 2 meseca prilikom obroka obratite pažnju na vreme i omogućite sebi da obrok (naročito osnovni ) traje najmanje 20 minuta. Svakako, da bi ste uspešno sproveli ovu vežbu, vazno je da pre obroka odlučite koju količinu hrane ćete pojesti i stavite je ispred sebe. Pojedite je bez kasnijeg dodavanja.

Probajte da osluškujete sebe, da li ste nakon obroka siti, ili da li ste se prejeli. Sledeći put, prilikom obroka, probajte da uzmete realniju količinu hrane prema svom novostečenom iskustvu. Naravno, to će zahtevati određeno vreme. To vreme će Vam se vrlo brzo višestruko isplatiti, kako u manjoj količini prljavih sudova i vremenu pripremanja hrane, tako i u vrlo prijatnom i lagodnom osećaju posle jela. Vremenom ćete primetiti da postajete zdraviji, lepšeg izgleda, a da pri tome količina vama potrebne hrane postaje manja i realnija. Takođe je važno znati da će popijena čaša vode ½ sata pre obroka poboljšati proces varenja, a ujedno i omogućiti da koristite realnije količine hrane.

Komentari (0)